Friday, 27 November 2015

Mi, novogodišnji patuljci, decembra 2014

Poželeh da se na blogu nađe i ovaj zapis, kako smo Ljubičica i ja prošle godine pravile novogodišnje i Božićne čestitke... oko tridesetak, čini mi se ;) Bio je to ozbiljan i kreativan posao, trudile smo se da bude svaka unikat, posebna, radile ih onako, s dušom, svaku je ona potpisala. Uručene su lično ili po pošti. Ove godine (već sada znam) teško da ćemo ponoviti isto ;)
Zato bi mi bilo simpatično, da svi vi koji ste dobili našu razglednicu (kumovi, prijatelji, rođaci), a znate i dalje gde je, prikačite njenu fotku na objavu ovog posta na našoj FB stranici.
Do tada evo naših fotki iz arhive. Pitali su me ovih dana za ideje... možda se poneka nazre na fotografijama, a ja verujem da ćete vi imati i samo svoje, originalne rukotvorine, pa ih podelite sa nama ;)


za drugaricu ;)

pre slanja... skoro sve na okupu!



Poljubac i ... RADUJTE SE!!!

Monday, 23 November 2015

Naš slikarski party

Da, volimo da crtamo, znate.
Da istražujemo i koristimo najrazličitije tehnike, i to znate.
E pa onda ni malo ne čudi naš slikarski party tj. ideja da to uradimo kao pravi slikari. 
Setila sam se da imamo dva slikarska postolja negde u kući. Platna sam našla na akciji, ne sećam se cene, ali između 3 i 5 eur. Uzeli smo manji format za početak. Akrilne boje (3,5 eur, posle našle i za 3 ;)). Četkice koje smo već imale, neprofesionalne skroz. Mislila sam da ćemo obe slikati istovremeno, imala zamisao... ali Radosna baš nije bila oduševljena našom idejom, tako da je Ljubičica dobila instrukcije, uglavnom vezane za ne preterano mahanje kičicom, jer radimo u kuhinji- puno toga je na udaru. Za druge instrukcije nisam kompetentna. Pomogla sam joj da istisne boje (da ne pretera sa količinom), ali na kraju svog rada, koji je pažljivo počela da oslikava, da bi posle zbrzala, je morala da istisne još malo boje, reda radi... pa sam se ja te iste noći podsetila jednog motiva koji sam često iscrtavala još u srednjoj školi, imao je neki terapeutski uticaj na mene, nešto poput dva morska konjića, okrenuta jedan prema drugom. I sada po prvi put tumačim tu sliku. Majka i dete. Ljubav. Spokoj. Početak i kraj. A ja zaista materinstvo tako doživljavam, kao otelotvoreni smisao života, pa stoga i nije čudno ovo tumačenje.
Ljubičica je svom radu našla mesto- u kupatilu, i to baš kraj prozorčeta iznad wc školjke. Zabavno, a? Ja moram da poštujem njen izbor- umetnost na svakom koraku :)
Prošlo je sigurno mesec dana od tog prvog slikarskog poduhvata. Moj rad je ostao nezavršen. I u jedno novembarsko popodne, u dan kada je odsustvovala iz vrtića zbog trbušnog virusa koji je srećom samo protrčao i nije previše darmarisao, smo tokom Radosnicine dremke opet uzele postolja i platna- ona novo, a ja da dovršim započeto. To je bilo vreme samo za nas dve, nešto što ne fali samo njoj, već i meni (jer znam koliko njoj nedostaje), pa koristimo te dremke najmlađeg člana za nas dve, "jedan na jedan". Neprocenjivo.
Evo sličica, jer govore više od reči ;)
Temperature su pale, pao i prvi sneg, sezona radionica, u kući i van nje (najviše u kućnom ambijentu, naravno) može da počne!
Ljubac od nas.

Merdevine kao postolje. Da..i kalup za led ;)

Pa da počnemo...

...stvaranje...

Rad drugi.

Srce.

Mamini "konjići"... majka & dete

Prvi Ljubičicin rad. Postavila ga je...tu gde ga je postavila :)

Za mamu. Završio na zidu u kuhinji, gde mama provodi najviše vremena.


Thursday, 12 November 2015

Vikend aranžman u prolećnom novembru

Što nam se dopada ovo zalutalo proleće u novembru, jaooooo ;)
I to baš posle svih jesenjih čari u oktobru, najlepših boja, ispraćenog ciklusa lišća od zelene, preko crvene, narandžaste, žute i braon, vrednog prikupljanja kestenja, radionica sa jesenjim materijalima, dodira lista, zemlje, lakovane površine kestena...trčkaranja kroz barice... Pa i oni hladniji i kišovitiji dani, koji su nas zarobili u kuću imali su svoju čar, jer smo ponovo otvorili kutiju sa blagom, obnovili članstvo u biblioteci, odgledali prve predstave i "pravljične urice" (pričice u biblioteci) ove sezone... jeli kestenje, pekli kestenje (ima posebnu draž), jeli kaki- tu sočnu japansku jabuku...dobili paket omiljene zimnice od moje majke, bake, kako me je samo zagrlila mirisima i ukusima detinjstva... do neba joj hvala, na trudu, na želji i volji... često znam da kažem- da budem svojoj deci, kao što je ona meni. MAJKA.
I tako posle te jeseni u jeku- paf- proleće! I to ne ono što nosi prolećni umor, nego poletno skroz, kao da sam dobila injekciju dodatne energije, a u glavi svako malo protok misli- ovo se mora iskoristiti, idemo NAPOLJE!!! Nije mi teško, sve može da čeka, do pet sati popodne aktivnost je na zavidnom nivou. Posle može čitanje, crtanje, lego kockice, lutkice i sl. I kada preskočim onu dnevnu dozu vitamina D na kašičicu, ne peče me savest, jer hvatamo Sunčeve zrake prstima, otkrivenom glavicom, dišemo duboko, fiskulturišemo usput na nekom proplanku, pa pre užinice popijemo nekoliko decilitara svežeg, a osunčanog vazduha, sa mirisom pokošene trave (molim).
Takav je vikend za nama, a nadam se ispred nas! I radni dani su u tom stilu i fazonu, samo subota i nedelja imaju svoj šmek. Zato obavezno barem jednu noć zaspim sa decom. Savlada me umor nakon svih tih akcijašenja. Izdvojila bih prošlu nedelju, dan kada je moja Ljubičica poželela da nas odvede na izlet, na isto mesto gde je par dana pre toga bila sa vrtićem, a gde moja noga još nije kročila, iako je to, verovali ili ne, u našem selu. Obilazak jednog tornja (Ravbarjev stolp) i Planinske pećine (jame). Obavezno smo spakovali užinu, jer je nakon šetnje i fiskulture (baš onakve, kakvu su imali sa vaspitačicom), neophodna bila užina na osunčanoj klupi. Radosna u nosiljci (Boba 3g), udobrno smeštena, po potrebi podojena iako je ručkala i sa nama - jabuku, suvo grožđe i mafin od prosa i brokolija. Ljubičica je bila tako brižna i ponosna, teren je neravan, pomalo klizav zbog opalog lišća, pazila je na nas, upozoravala na veće kamenje, puknute daščice na mostu i sl. Pravi vodič ;) Sve je bilo potaman. Evo malo sličica, da dočaraju atmosferu!

Ravbarjev toranj u daljini

Aha, otvorena je samo do oktobra...

Jedva dočekana užina ;) jabuka, suvo grožđe, speltin kornfleks.

I Radosnicine pincetice hvataju grožđice :)

Vodič! Samouvereno.

Vodicaaa...

Prema jami tj. pećini, moramo sredinom mosta koračati!

Iz jame.

Vratanca.

U podnožju, sportski ribolov.

Narednog dana išli smo do Njaka, Radosna i ja.

Nije pustio glas onako kako zna, huh, dobro je ;)



Kako vi provodite ove tople dane?
Gde najčešće šmugnute?
Svi smo vidno srećni zbog ovog iznenadnog proleća u novembru!
Zahvalni smo na njemu...

Monday, 9 November 2015

Znakovni jezik za bebe - Babysigns

Nadam se da volite goste isto kao i mi ;)
E pa danas imamo još jednu veoma zanimljivu gošću, koja za razliku od prethodnih nije dugogodišnji prijatelj, već smo se povezale preko interneta i ostvarile jako lep kontakt, na moje veliko zadovoljstvo. Natašu sam pronašla guglajući o Znakovnom jeziku za bebe (ZJzB), zaintrigirana jednom knjigom, slučajno viđenom na fejsbuku i odmah poručenom preko interneta. Dugo joj je trebalo da doplovi do mene i prvo čitanje me je bacilo u rebus- da li se američki znakovni jezik može primenjivati i kod nas? Već u FAQ je navedeno da se ZJzB razlikuju među zemljama, pa čak i u okviru jedne zemlje. I tako je mene pretraživanje dovelo do Nataše, koja mi je vrlo ljubazno odgovorila na sva moja pitanja i stavila se na raspolaganje za sva buduća. Jedno je bilo i poziv za predstavljanje ZJzB na našem blogu, koji je odmah prihvatila i evo nas tu, par reči ispred njenog teksta ;) 


BABY SIGNS ®Program

Vodeći svetski program znakovnog jezika za bebe normalnog sluha

Kada smo 2009. godine dobili sina Vasila, ja sam, kao i sve novopečene majke, bila nestrpljiva da ga naučim svemu i jedva sam čekala da progovori i da počne da komunicira sa nama. Bila sam frustrirana kad je on sa skoro dve godine znao samo nekoliko reči, a i dalje je pokazivao prstom na ono što želi. Kada ga ne bih razumela šta želi, bio je često tužan, ljut, bacao stvari, dobijao napade besa.
Ne znajući šta dalje da radim, krenula sam da na internetu tražim nešto što će nam pomoći u komunikaciji. Tada sam otkrila Babysigns- Znakovni jezik za bebe. Otišla sam na njihov sajt www.babysigns.com i videla mnoštvo informacija o znakovima za bebe, kako ih naučiti, kada ih primeniti, kakvi su rezultati, čak i više ozbiljnih naučnih istraživanja sprovedenih u Americi i širom sveta. Kompletno novi svet komunikacije sa decom pre nego što progovore. Probala sam da nađem da li neko u Srbiji zna nešto o ovom jeziku, ali koga god sam pitala, svi su odmahivali glavom. Na kraju sam otkrila mamu iz Hrvatske koja se bavi Baby Signs® programom, pa sam nakon par razmenjenih poruka, poručila Baby Signs® startni paket koji sadrži osnovni materijal za učenje znakova za bebe.
Odmah smo počeli da učimo da "znakujemo" sa Vasilom. Princip je jako jednostavan, kada pričate sa detetom, uz određeni pojam (jesti, piti, mleko, igračka, spavati, pelena, kuca, maca...) istovremeno pokažete i znak za taj pojam. On je brzo usvojio i počeo da pokazuje veliki broj znakova, jer mu je motorika već bila razvijena u tom uzrastu. Počeli smo da komuniciramo znacima i bilo nam je jako zabavno. Osim toga, naša frustracija i bes zbog nerazumevanja potreba deteta su nestali. Vrlo brzo nakon početka znakovanja, Vasil je i progovorio.
Kada nam se 2011. rodila ćerka Tija, od prvih dana smo počeli da joj pokazujemo znakove. Ona je prvi znak pokazala sa sedam meseci, i to je bio znak za mleko. Sa jedanaest meseci, znala je oko trinaest znakova i komunikacija sa njom je bila pravo uživanje. Znakovni jezik je, pre svega, od velike pomoći dok deca ne progovore. Međutim, i kada deca nauče da pričaju, ovi znakovi imaju praktičnu primenu. Vasil sada ima 6 godina, Tija skoro 4, ali i dalje koristimo znakove, na primer u situacijama kad ne možemo glasno da pričamo (u bioskopu, na predstavi), ali i za učenje slova, kao i za učenje stranih jezika (dete prepoznaje značenje znaka, a samo se dodaje novi izraz za taj pojam).
http://www.babysigns.hr/znakovni-jezik-za-bebe/prednosti/


Svaka beba može da se nauči da koristi znakovni jezik.

Program je namenjen svim bebama sa očuvanim sluhom, pošto se obavezno uz pokazani znak izgovara i reč. Nema ograničenja! Bebe brzo počinju da razumeju znake, a brzina kojom će početi da pokazuju, zavisi od razvoja spretnosti prstića. Znakovi su jednostavni, prilagođeni bebama, samim tim nema komplikovanih zahvata. Program se može primeniti i kod beba sa oštećenim sluhom, i kod dece sa problemima u razvoju, ali je primarno namenjen bebama normalnog sluha u fazi pre nego što progovore.

Ono što je jako bitno, Baby Signs® program je osmišljen od strane stručnjaka za razvoj dece, Dr Goodwyn i dr Acredolo, koje se bave edukacijom i naučnim istraživanjem u ovoj oblasti preko 25 godina. Njihovo veliko iskustvo i rad su učinili da Baby Signs postane vodeći svestki program znakovnog jezika za bebe.

Vreme za koje će dete pokazati znak i brj znakova koje će pokazati su individualni. Zavise ne samo od razvojne spretnosti deteta, već i od toga koliko često roditelj pokazuje znakove koje pokušava da nauči i koliko je dete zainteresovano za komunikaciju. Ukoliko su roditelji dosledni u pogledu pokazivanja znakova, dete će ih brže naučiti. Ipak, čak i kada su roditelji dosledni, deca počnu da koriste znakove onda kada su za to spremna! Kao što je to slučaj s puzanjem, hodanjem ili nicanjem zubića, svako dete ima svoj sopstveni, jedinstveni razvojni plan i to je važno poštovati.

Prednosti korišćenja znakova su brojne, između ostalog:

  • Smanjuje suze, bes i frustracije
  • Omogućava lakše učenje govora
  • Podstiče samopoštovanje i samopouzdanje
  • Podstiče intelektualni razvoj
  • Jača vezu roditelj- dete
Iz ličnog iskustva, pored ovih prednosti, znakovni jezik je predivno sredstvo koje detetu omogućava da sa nama podeli svoj svet pre nego što progovori. Mene je fasciniralo to što su, pomoću znakova, dok sam im čitala, uvek usmeravali priču na ono što njih u tom trenutku zanima iz slikovnice. A i putovanja nisu više bila stresna kao pre, jer su bili u stanju da nam pokažu da li su žedni, gladni ili da im je puna pelena. Ono što većinu roditelja brine je da će upotreba znakova usporiti razvoj govora. To nije tačno! Brojna naučna istraživanja dokazala su da znakovni jezik pomaže razvoj govora u smislu da će dete progovoriti onog trenutka kad mu govorni aparat bude spreman. Ali, kad progovore, deca koja su znakovala imaju znatno veći fond reči nego deca koja su možda ranije progovorila, ali nisu znakovala.
Držimo radionice za roditelje i radionice za roditelje i decu, kao i obuku za instruktore. Radionica za roditelje traje 2h. Roditelji na zanimljiv način i u opuštenom ambijentu uče kako da znakuju sa decom i kako da na najbolji način koriste materijal iz startnog paketa za znakovanje kod kuće (startni paket je uračunat u cenu radionice). Na radionici im prenosimo lična iskustva, kao i iskustva roditelja koji su dolazili na radionice, a sa kojima i posle radionice ostajemo u kontaktu. Dajemo im odgovore na sva njihova pitanja vezana za znakovanje. Nakon radionice, roditeljima smo na raspolaganju za sva dodatna pitanja i ostajemo im podrška sve vreme dok znakuju sa decom.
http://www.babysigns.rs/

U organizaciji Baby signs Srbija održavaju se i radionice za roditelje i decu "Znakuj, pevaj, igraj se". Cilj radionica je:
  • Opuštanje i zabava sa bebom
  • Prilika za upoznavanje
  • Dublje razumevanje Baby Signs® programa
  • Jednostavan način za učenje i vežbanje znakova
  • Znanje o dečijem razvoju temeljeno na istraživanjima
  • Zabavne aktivnosti kojima se podstiče razvoj
Obuka instruktora je nekoliko puta godišnje. Obuka traje dva dana. Polaznik dobija materijal neophodan za rad instruktora. Nakon obuke svi polaznici dobijaju sertifikat i postaju licencirani instruktori Baby Signs® programa za Srbiju. Roditelji mogu i samostalno znakovati sa bebom u kući uz pomoć startnog paketa koji je osmišljen tako da podstiče roditelje da znakuju u kući. Startni paket sadrži knjižicu sa uputstvom kako se znakuje, DVD rečnik sa 100 znakova, DVD animacija sa šest omiljenih znakova i brzi pregled 100 znakova.

I za kraj, imamo jedno iznenađenje za vas- POPUST ;) i to 10% na radionice, u narednih nedelju dana uz lozinku Tičice
Cena radionice za roditelje (bez dece) je 5000din i traje 2h, a u cenu je uključen i startni paket, pomoću koga roditelji kod kuće znakuju sa decom. Druga, u tekstu navedena radionica "Znakuj, pevaj, igraj se" je po ceni od 8000din i traje 6 nedelja, 1 nedeljno su sureti u trajanju od 1h, gde se uz igru sa bebama roditelji uče da znakuju i svake nedelje se prelazi po jedna grupa znakova (znakovi za jelo, znakovi za spavanje itd.).
Sve potrebne informacije možete pronaći na njihovom sajtu Babysigns Serbia, dok vam Nataša stoji na raspolaganju za sva vaša pitanja (izuzetno prijatna i predusretljiva), na email adresi popevic.natasa@gmail.com

Dodala bih za sam kraj ;) da je meni ubedljivo zazvučalo sledeće- isto kao što je puzanje faza koja prethodi samostalnom hodanju, koje neminovno dolazi (ukoliko je u pitanju normalan rast i razvoj) i pritom se puzanje kao primarno kretanje napušta i nikako ne šteti hodanju, već naprotiv, samo doprinosi razvoju deteta (čitali ste možda negde o formiranju sinapsi, važnosti grube i fine motorike), što bi moja prijateljica Marija rekla- njima mozak bukvalno svetli dok pužu! E pa isto to bi moglo važiti i za znakove.

Ostajte nam dobro, zdravo i nasmejano!


Nataša, Tebi jedno veeeeliko HVALA!

Thursday, 5 November 2015

Greb greb

Sigurna sam da je veliki broj vas čuo za ovu tehniku. Ja sam upravo otkrila par sličica u arhivi i želim ih da ih podelim sa vama. Mislim da je Ljubičica imala tada 3 godine. Malo im treba pomoći, oko postavke, a posle mogu sami izgrebuckati sjajne slike!
Ideju smo našli u nemačkom izdanju Winnie the Pooh časopisa, koji smo jako voleli, na svim jezicima, ali se nažalost više ne izdaje, barem ga u Srbiji i Sloveniji nema više.

Korak 1
Ceo papir obojite po dijagonali raznim bojama- voštanim, baš kao na slici




Korak 2
Sada celu površinu prebojite ;) crnom voštanom bojom, kao i mi, ili crnom temperom

Korak 3
Čačkalice u ruke i zagrebite ;)



Korak 4
Umetničko delo uramite


Thursday, 29 October 2015

Igrice za poneti

Volim šetnje. U proleće i jesen posebno. Često smo u tom kretanju, sada nas tri. Doduše ponekad moram da nagovaram Ljubičicu da napusti naše gnezdo (volim što voli svoj dom, ali ipak...). Živimo na selu, tako da te šetnje podrazumevaju isključivo prirodno okruženje ;) ukoliko se ne odvezemo na neko drugo mesto. Evo čujem ovih dana da nam gostuje gosn Medved u selu. Ne znam da li je istina, ali ne bi bio prvi put. Upravo sam se setila jedne jelenske porodice koju smo sreli noću, vozeći se po krivinama koje vode u naše selo. Sjajni su ti susreti, kada svi vriskamo uglas od uzbuđenja ;) računam da se bliski susret sa medvedom ipak neće desiti.

I tako... U tim našim šetnjama praktikujemo određene igrice. Najjednostavnije i najčešće su ASOCIJACIJE i NA SLOVO na slovo, na repertoaru sigurno već godinu dana. Asocijacije nikako da dosade. Uglavnom ih vezujemo za ono što nas trenutno okružuje. Na samom početku igranja asocijacija sam bila iznenađena kako je brzo, odnosno odmah shvatila poentu igre, da ne izgovara predmet koji opisuje. To mi je bilo baš wow tada. I ti opisi su sjajni, bogati svoj rečnik (na slovenačkom jako lepo zvuči "besedni zaklad"), vežba koncentraciju. Dok je Na slovo na slovo, odlično za uvežbavanje pravilnog izgovora početnog glasa u reči. Ipak, najvažnije od svega je da se mi uvek uz ove jednostavne igrice dooobro zabavimo.

Letos nam je bio aktuelan FITNES. Najčešće je ona bila instruktor, pa bismo se na nekoj stazici zaustavile i malo fiskulturisale. Uglavnom imam opravdanje, pa vežbe izvodim fiksirana za tlo, ona je više u vazduhu - sličice ispod su iz jedne takve razgibane šetnje.

DETEKTIVI ;) istražioci, kako nas je zvala kad je "bila mala" ;) prva opcija je da uzmemo mapu grada (kada smo u selu to je jedna info tabla), izaberemo objekat i krećemo u akciju pronalaženja. Druga opcija podrazumeva korpicu sa oruđem, koju ona puni i nosi, vrlo često isto to oruđe ostane neupotrebljeno, ali daje neki šmek igri. Ona je detetktiv, ja asistent i krećemo- ko prvi vidi zelenu kuću/ žuto cveće/ drvo jabuke/ kestenje?? i sl.

POLJSKO CVEĆE- berba za vazu ili nakit.

IZLET. Mlađa sestra je u kolicima ili u nosiljci, u mojim rukama, a Ljubičica nosi svoje lutkice i bira im prevozno sredstvo. Nosimo platnenu hranu i plastično posuđe, biramo destinaciju i idemo na izlet. Ručak od lišća, trave, zemlje i kamenčića je uvek dobrodošao.

Da ne zaboravim- uvek pevamo. Često joj se, još od rođenja, obraćam kroz pesmu (ne znači to nipošto da imam sjajan glas, ali volem), a ona odgovara na isti način, izmišlja pesmice, a inspiraciju nalazi u svemu što vidi.

Možda se još nečega kasnije setim pa dopišem.
Sigurna sam da i vi imate vaše i one samovaše igrice za poneti. Podelite ih sa nama!

Veliki pozdrav od nas i... negujte dete u sebi!

pod punom opremom. koju sama nosi.

i onda hop...

...hop...

...hopa hopa hop!

zabaviti sestricu malo iz ptičije perspektive ;)

balansiramo

ruuuuUUUuučak!



laganini...

skočiću do zvezda!